PROLEĆNA PESMA

Osećam večeras, dok posmatram laste
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste
K'o vidik u lepe, nasmejane dane;
Kako s mladim biljem postaje sve veće
I lako k'o krilo,
I kako mu celo jedno nebo sreće
I pakao bola ne bi dosta bilo;
Kako čezne za svim što bi život mog'o
Lepog da mu dade,
I da mu ničega ne bi bilo mnogo:
Tako su mu velike čežnje mu i nade.
Osećam, da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela;
Da još nikom nisam ljubav svoju dala
Koliko bih mogla i koliko htela;
Da ima u meni cela nežna plima
Reči nerečeni',
Da bih srce mogla poklanjati svima
I da opet mnogo ostane ga meni.
Desanka Maksimović