Slikarstvo je lukavština i porok.
Kao da počinjavaš neki zločin.
Čovjek je taj koji stvara liniju i boju.
U prirodi ne postoje te dvije apstrakcije.
Priroda je nepovezana hrpa građe
koju je umjetnik pozvan da dovede u red.
Mješanje tonova različitih boja
treba da proizvede određeno gibanje.
Svako dete je umjetnik.
Problem je samo u tome da ostane umjetnik i kad odraste.
Slikarstvo je drugi način vođenja dnevnika.
Za nadahnuće je potrebno vrijeme vrenja, dugo, neaktivno, razdragano besposličarenje i dangubljenje. Opet mojim mamuzama osjećam rebra Rosinanta.
Ne slikam ono što vidim nego ono u šta vjerujem. Logični um treba da se povuče i dopusti umjetničkom da se razigra. Stvaranje nečega što potiče iz nagonskih impulsa. Umjetnici kreraju svoj vlastiti univerzum.
Leonardo je smatrao da je slikarstvo naučna oblast. Slikar je naučni posmatrač i maštoviti kreator. Ono što postoji kao stvarnost ili mašta, prvo prolazi kroz slikarev duh , pa tek onda kroz ruke.
Sunday, November 25, 2007
Tuesday, November 20, 2007
Tacones Lejanos
Piensa en mí
------------
Si tienes un hondo penar, piensa en mí.
Si tienes ganas de llorar, piensa en mí.
Ya ves que venero tu imagen divina,
tu párvula boca que siendo tan niña me
enseño a pecar.
Piensa en mí cuando sufras,
cuando llores también piensa en mí.
Cuando quieras quitarme la vida, no la
quiero para nada, para nada me sirve
sin tí.
Piensa en mi cuando sufras, cuando llores
también piensa en mí.
Cuando quieras quitarme la vida, no la
quiero para nada. Para nada me sirve sin tí.
Piensa en mi cunado sufras, cuando llores
también piensa en mí.
Cuando quieras quitarme la vida para nada,
para nada me sirve sin tí.
Un año de amor
--------------
Lo nuestro se acabó y te arrepentirás de haberle
puesto fin a un año de amor. Si ahora tu te vas
pronto descubrirás, que los días son eternos y
vacios sin mí.
Y de noche, y de noche por no sentirte solo
recordarás nuestros días felices, recordarás
el sabor de mis besos, y entenderás en un solo
momento qué significa un año de amor. Qué
significa un año de amor.
їTe has parado a pensar lo que sucederá,
todo lo que perderemos y lo que sufrirás?
Si ahora tu te vas no recuperarás los momentos
felices que te hice vivir.
Y de noche, y de noche por no sentirte solo,
recordarás nuestros días felices, recordarás
el sabor de mis besos y entenderás en un solo
momento qué significa un año de amor. Y entenderás
en un solo momento qué significa un año de amor.
Pecadora
--------
Cuando se quiere como yo quiero grande es la
herida por una traición. Envenenaste mis
sentimientos con el pecado de tu corazón.
De mi te fuiste aventurera y hoy pecadora has
regresado a mí.
Ya no te quiero y he de marcharme y estando
lejos yo te olvidaré.
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
...
...
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
------------
Si tienes un hondo penar, piensa en mí.
Si tienes ganas de llorar, piensa en mí.
Ya ves que venero tu imagen divina,
tu párvula boca que siendo tan niña me
enseño a pecar.
Piensa en mí cuando sufras,
cuando llores también piensa en mí.
Cuando quieras quitarme la vida, no la
quiero para nada, para nada me sirve
sin tí.
Piensa en mi cuando sufras, cuando llores
también piensa en mí.
Cuando quieras quitarme la vida, no la
quiero para nada. Para nada me sirve sin tí.
Piensa en mi cunado sufras, cuando llores
también piensa en mí.
Cuando quieras quitarme la vida para nada,
para nada me sirve sin tí.
Un año de amor
--------------
Lo nuestro se acabó y te arrepentirás de haberle
puesto fin a un año de amor. Si ahora tu te vas
pronto descubrirás, que los días son eternos y
vacios sin mí.
Y de noche, y de noche por no sentirte solo
recordarás nuestros días felices, recordarás
el sabor de mis besos, y entenderás en un solo
momento qué significa un año de amor. Qué
significa un año de amor.
їTe has parado a pensar lo que sucederá,
todo lo que perderemos y lo que sufrirás?
Si ahora tu te vas no recuperarás los momentos
felices que te hice vivir.
Y de noche, y de noche por no sentirte solo,
recordarás nuestros días felices, recordarás
el sabor de mis besos y entenderás en un solo
momento qué significa un año de amor. Y entenderás
en un solo momento qué significa un año de amor.
Pecadora
--------
Cuando se quiere como yo quiero grande es la
herida por una traición. Envenenaste mis
sentimientos con el pecado de tu corazón.
De mi te fuiste aventurera y hoy pecadora has
regresado a mí.
Ya no te quiero y he de marcharme y estando
lejos yo te olvidaré.
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
...
...
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
Cuando yo me vaya nadie te amará porque está
manchado tu corazón con el pecado.
Ognjena
Mesec je mlad zaljuljao grad
Na lahoru mrak prosušio lak
Po baštama su prve Noćne Frajle nikle
Večeras dodaj malo kremena u štikle
I odigraj cool... Potpuno cool
Obrati pažnju na bas... U ritmu je spas
I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv
Načini svaki korak ovom istom strašću
I pregazićeš more na tom hodočašću
Ako ostane cool... Sasvim cool
Sve ima svoje... I vatra i led
U kap se spoje... I čemer i med
Sve ima svoje... Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh
Malecka... Ponoć zvecka
A tvoja bajka i dalje sja
Malecka... Suza pecka
Al' šta bi s gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj cool
Noć je ko neki druid smućkala fluid
I vazduh sladunja k'o mošorinska dunja
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće
Nemir čerge koja stigne na raskršće
Odradi to cool... Strogo cool
Sve ima svoje... Kad mrzne il' vri
Kad menja boje... Kad vene il' zri
Sve ima svoje... Početak i kraj
Tame postoje da bi prizvale sjaj
Đorđe Balašević
Na lahoru mrak prosušio lak
Po baštama su prve Noćne Frajle nikle
Večeras dodaj malo kremena u štikle
I odigraj cool... Potpuno cool
Obrati pažnju na bas... U ritmu je spas
I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv
Načini svaki korak ovom istom strašću
I pregazićeš more na tom hodočašću
Ako ostane cool... Sasvim cool
Sve ima svoje... I vatra i led
U kap se spoje... I čemer i med
Sve ima svoje... Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh
Malecka... Ponoć zvecka
A tvoja bajka i dalje sja
Malecka... Suza pecka
Al' šta bi s gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj cool
Noć je ko neki druid smućkala fluid
I vazduh sladunja k'o mošorinska dunja
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće
Nemir čerge koja stigne na raskršće
Odradi to cool... Strogo cool
Sve ima svoje... Kad mrzne il' vri
Kad menja boje... Kad vene il' zri
Sve ima svoje... Početak i kraj
Tame postoje da bi prizvale sjaj
Đorđe Balašević
Wednesday, November 07, 2007
Kafka
POLAZAK
Naredio sam da mi izvedu konja iz štale. Sluga me nije razumeo. Sâm sam otišao u štalu, osedlao konja i uzjahao ga. Čuo sam kako u daljini svira truba, pa upitah slugu šta to znači. On niti je što znao niti je što čuo. Na kapiji me je zaustavio i upitao: "Kuda jašeš, gospodaru?" - "Ne znam", rekoh, "samo dalje odavde, samo dalje odavde. Neprestano sve dalje odavde, samo na taj način mogu stići do svoga cilja." "Ti, dakle, znaš svoj cilj?" upita on. "Znam", odgovorih, "pa rekao sam: "Dalje odavde", to mi je cilj." "Nisi poneo hranu", reče on. "Ne treba mi", odvratih, "putovanje je toliko dugo da ću umreti od gladi ako uz put ništa ne dobijem. Nikakva ponesena hrana ne može me spasti. To je, na svu sreću, zaista ogromno putovanje."
ODLUKE
Uzdići se nad bednim stanjem - to mora biti lako čak i kad se energija na silu ulaže u to. Otrgnuću se od stolice, hitaću oko stola, razmrdaću glavu i vrat, unosiću vatrenost u pogled, zatezaću mišiće oko očiju. Postupaću nasuprot svakom osećanju, burno ću pozdravljati A. ukoliko sada naiđe, ljubazno ću trpeti B. u svojoj sobi, a sve što bude rekao C. upijaću dugačkim gutljajima, uprkos bolu i naporu. Ali čak i ako tako bude, ipak će pri svakoj grešci, koja ne može izostati, dolaziti do zastoja u celini, i u onome što je lagano i u onome što je teško, i ja ću biti prinuđen da se vrtim u krug. Stoga, ipak, kao najbolji savet ostaje: primati sve onako kako je, ponašati se kao teška masa, pa makar se sam osećao kao da si oduvan, ne dozvoliti da te nešto namami na pogrešan korak, posmatrati druge životinjskim pogledom, ne osećati kajanje, ukratko - sopstvenom rukom pritiskati ono što je od života još ostalo kao avet, to jest još uvećati poslednji grobni mir i ne znati više za postojanje ičega drugog osim njega. Karakterističan pokret takvog stanja jeste prelaženje malim prstom preko obrva.
JASTREB
Bio jedan jastreb, koji mi je kljuvao noge. Cipele i čarape je već raskidao, i sad je već kljuvao i sama stopala. Neprestano je udarao, zatim bi me nemirno obleteo nekoliko puta, i onda bi nastavio svoj posao. Naiđe neki gospodin, stade neko vreme posmatrati, pa tad zapita zašto trpim jastreba. "Pa bespomoćan sam", rekoh, "došao je i počeo da kljuje, i ja sam, naravno, hteo da ga oteram, čak sam pokušao da ga zadavim, ali takva ptica raspolaže ogromnom snagom, pa mi je već htela nasrnuti na lice, i ja sam onda radije žrtvovao stopala. Sad su već gotovo raskomadana". "Ama zašto dopuštate da vas toliko muči", reče gospodin; "jedan metak, i jastreb je gotov". "Zaista?" upitah; "i hoćete li vi da se pobrinete oko toga?" "Rado", reče gospodin, "moram samo otići do kuće i doneti pušku. Možete li pričekati još pola sata?" "Ne znam", odgovorih, i za trenutak se ukočih od bola, a onda rekoh: "Molim vas, pokušajte, za svaki slučaj". "Dobro", odvrati gospodin, "pohitaću". Jastreb je mirno slušao naš razgovor i okretao pogled čas ka meni čas ka gospodinu. Sad sam video da je sve razumeo: uzleteo je, sav se zavalio da dobije dovoljno zamaha, pa je onda, poput bacača koplja, zario kljun kroz moja usta duboko u mene. Rušeći se na zemlju, s olakšanjem sam osećao kako se on, ne mogući više da se spase, davi u mojoj krvi što je ispunjavala sve bezdane i prelivala se preko svih obala.
ČIGRA
Jedan filozof se uvek motao onuda gde se igraju deca. I čim bi video nekog dečaka sa čigrom, počeo bi vrebati. Samo što bi se čigra zavrtela, filozof bi krenuo za njom da je uhvati. Nije hajao za to što deca galame i trude se da mu prepreče put do svoje igračke; čim bi uhvatio čigru dok se još vrti, obuzela bi ga sreća, ali samo za trenutak: onda bi je bacio na zemlju i odlazio. On je, naime, verovao da je saznanje bilo koje sitnice - pa tako, naprimer, i čigre koja se vrti - dovoljno za saznanje opštega. Stoga se on nije bavio velikim problemima, to mu se činilo neekonomično. Ako se najsitnija sitnica zaista spozna, sve će biti spoznato, - i on se zato bavio samo čigrom koja se vrti. I kad god bi se vršile pripreme da se čigra zavrti, njega bi prožimala nada da će u tom sad uspeti, i kad bi se čigra zavrtela, u njemu bi se tokom zadihanog trčanja ka njoj ova nada pretvarala u izvesnost, ali kad bi nakon toga uzeo u ruku taj glupi komad drveta, smučilo bi mu se, i dečja vika, koju dotad nije čuo i koja mu je sad iznenada probijala uši, oterala bi ga odatle, i on bi se teturao kao čigra pod neveštim bičem.
"Ne znam", uzviknuh potmulo, "zaista ne znam. Ako niko ne dode, e pa lepo, onda niko nece doci. Nisam nikom naneo zla, niko nije ni meni, ali niko ne želi da mi pomogne. Baš niko. Pa ipak nije sasvim tako. Jedino što mi niko ne pomaže - inace bi 'baš niko' bilo lepo. Veoma bih rado - što da ne? - krenuo na izlet u društvu koje bi cinio sve sam niko. Naravno, u planinu, kuda inace? Kako se ta gomila sve samog nikog tiska, te mnogobrojne noge, razdvojene sicušnim koracima! Razume se da su svi u fraku. Idemo mi tako baš žestoko, vetar fijuce kroz rupe što ih ostavljamo mi i naši udovi. Vratovi se oslobadaju u planini! Pravo cudo što ne pevamo."
Naredio sam da mi izvedu konja iz štale. Sluga me nije razumeo. Sâm sam otišao u štalu, osedlao konja i uzjahao ga. Čuo sam kako u daljini svira truba, pa upitah slugu šta to znači. On niti je što znao niti je što čuo. Na kapiji me je zaustavio i upitao: "Kuda jašeš, gospodaru?" - "Ne znam", rekoh, "samo dalje odavde, samo dalje odavde. Neprestano sve dalje odavde, samo na taj način mogu stići do svoga cilja." "Ti, dakle, znaš svoj cilj?" upita on. "Znam", odgovorih, "pa rekao sam: "Dalje odavde", to mi je cilj." "Nisi poneo hranu", reče on. "Ne treba mi", odvratih, "putovanje je toliko dugo da ću umreti od gladi ako uz put ništa ne dobijem. Nikakva ponesena hrana ne može me spasti. To je, na svu sreću, zaista ogromno putovanje."
ODLUKE
Uzdići se nad bednim stanjem - to mora biti lako čak i kad se energija na silu ulaže u to. Otrgnuću se od stolice, hitaću oko stola, razmrdaću glavu i vrat, unosiću vatrenost u pogled, zatezaću mišiće oko očiju. Postupaću nasuprot svakom osećanju, burno ću pozdravljati A. ukoliko sada naiđe, ljubazno ću trpeti B. u svojoj sobi, a sve što bude rekao C. upijaću dugačkim gutljajima, uprkos bolu i naporu. Ali čak i ako tako bude, ipak će pri svakoj grešci, koja ne može izostati, dolaziti do zastoja u celini, i u onome što je lagano i u onome što je teško, i ja ću biti prinuđen da se vrtim u krug. Stoga, ipak, kao najbolji savet ostaje: primati sve onako kako je, ponašati se kao teška masa, pa makar se sam osećao kao da si oduvan, ne dozvoliti da te nešto namami na pogrešan korak, posmatrati druge životinjskim pogledom, ne osećati kajanje, ukratko - sopstvenom rukom pritiskati ono što je od života još ostalo kao avet, to jest još uvećati poslednji grobni mir i ne znati više za postojanje ičega drugog osim njega. Karakterističan pokret takvog stanja jeste prelaženje malim prstom preko obrva.
JASTREB
Bio jedan jastreb, koji mi je kljuvao noge. Cipele i čarape je već raskidao, i sad je već kljuvao i sama stopala. Neprestano je udarao, zatim bi me nemirno obleteo nekoliko puta, i onda bi nastavio svoj posao. Naiđe neki gospodin, stade neko vreme posmatrati, pa tad zapita zašto trpim jastreba. "Pa bespomoćan sam", rekoh, "došao je i počeo da kljuje, i ja sam, naravno, hteo da ga oteram, čak sam pokušao da ga zadavim, ali takva ptica raspolaže ogromnom snagom, pa mi je već htela nasrnuti na lice, i ja sam onda radije žrtvovao stopala. Sad su već gotovo raskomadana". "Ama zašto dopuštate da vas toliko muči", reče gospodin; "jedan metak, i jastreb je gotov". "Zaista?" upitah; "i hoćete li vi da se pobrinete oko toga?" "Rado", reče gospodin, "moram samo otići do kuće i doneti pušku. Možete li pričekati još pola sata?" "Ne znam", odgovorih, i za trenutak se ukočih od bola, a onda rekoh: "Molim vas, pokušajte, za svaki slučaj". "Dobro", odvrati gospodin, "pohitaću". Jastreb je mirno slušao naš razgovor i okretao pogled čas ka meni čas ka gospodinu. Sad sam video da je sve razumeo: uzleteo je, sav se zavalio da dobije dovoljno zamaha, pa je onda, poput bacača koplja, zario kljun kroz moja usta duboko u mene. Rušeći se na zemlju, s olakšanjem sam osećao kako se on, ne mogući više da se spase, davi u mojoj krvi što je ispunjavala sve bezdane i prelivala se preko svih obala.
ČIGRA
Jedan filozof se uvek motao onuda gde se igraju deca. I čim bi video nekog dečaka sa čigrom, počeo bi vrebati. Samo što bi se čigra zavrtela, filozof bi krenuo za njom da je uhvati. Nije hajao za to što deca galame i trude se da mu prepreče put do svoje igračke; čim bi uhvatio čigru dok se još vrti, obuzela bi ga sreća, ali samo za trenutak: onda bi je bacio na zemlju i odlazio. On je, naime, verovao da je saznanje bilo koje sitnice - pa tako, naprimer, i čigre koja se vrti - dovoljno za saznanje opštega. Stoga se on nije bavio velikim problemima, to mu se činilo neekonomično. Ako se najsitnija sitnica zaista spozna, sve će biti spoznato, - i on se zato bavio samo čigrom koja se vrti. I kad god bi se vršile pripreme da se čigra zavrti, njega bi prožimala nada da će u tom sad uspeti, i kad bi se čigra zavrtela, u njemu bi se tokom zadihanog trčanja ka njoj ova nada pretvarala u izvesnost, ali kad bi nakon toga uzeo u ruku taj glupi komad drveta, smučilo bi mu se, i dečja vika, koju dotad nije čuo i koja mu je sad iznenada probijala uši, oterala bi ga odatle, i on bi se teturao kao čigra pod neveštim bičem.
IZLET U PLANINU
"Ne znam", uzviknuh potmulo, "zaista ne znam. Ako niko ne dode, e pa lepo, onda niko nece doci. Nisam nikom naneo zla, niko nije ni meni, ali niko ne želi da mi pomogne. Baš niko. Pa ipak nije sasvim tako. Jedino što mi niko ne pomaže - inace bi 'baš niko' bilo lepo. Veoma bih rado - što da ne? - krenuo na izlet u društvu koje bi cinio sve sam niko. Naravno, u planinu, kuda inace? Kako se ta gomila sve samog nikog tiska, te mnogobrojne noge, razdvojene sicušnim koracima! Razume se da su svi u fraku. Idemo mi tako baš žestoko, vetar fijuce kroz rupe što ih ostavljamo mi i naši udovi. Vratovi se oslobadaju u planini! Pravo cudo što ne pevamo."
Subscribe to:
Posts (Atom)