Imam jedno pitanje samo za tebe, brate moj: kao olovo bacam ovo pitanje u tvoju dušu da bih saznao koliko je duboka. Ti si mlad i zeliš dete i brak. Ali ja te pitam: da li si ti čovek koji sme sebi poželeti dete? Da li si ti pobednik, samosavlađivač, zapovednik čula, gospodar svojih vrlina? To te pitam. Ili iz tvoje želje progovara životinja i nužda? Ili usamljenost? Ili nezadovoljstvo sobom? Želim da tvoja pobeda i tvoja sloboda čeznu za detetom. Žive spomenike treba da posazidaš svojoj pobedi i svom oslobođenju. Treba da zidaš iznad sebe. Ali najpre sam moraš biti sazdan, pravo oblikovan telom i dušom. Ne treba da se umnožavaš samo unapred, nego naviše! U tome neka ti pomogne bašta braka.
Jedno uzvišenije telo treba da stvoriš, prvi pokret, točak koji se sam sobom okreće - stvaraoca treba da stvoriš. Brak: tako nazivam volju udvoje da se stvori jedno koje ce biti više od onih koji su ga stvorili. Uzajamnim strahopoštovanjem nazivam brak, kao što priliči nosiocima takve volje. Ovo neka bude smisao i istina tvog braka. . . .
Eto, tako piše čovjek kojim su me plašili godinama ...
"Tako je govorio Zaratustra"
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment