Ne može se uhvatiti senka

Ne može se uhvatiti senka
od života što ko Dunav život teče
Jer je život i svetlo i tama
nekad/nekom jutro a nekada/nekome veče

Ko te ima taj te nema
Ko te nema taj te sanja
Ko te sanja taj te ljubi
A ti o tom pojma nemaš

Neki žive blizu al' daleko
kao kamen ne mogu se maći
I kad se za ruke drže stalno
u mraku se ne mogu pronaći/dotaći

Al' dotaknu se linije života
dve sudbine kao jedna traju
Il' se dirnu il' se ne dodirnu
al'/ali jedna za drugu dobro znaju

Episkop Nikolaj Velimirović

Kaži meni, slatka nano,
Je l' od Boga tako dano,
Da nam ovaj život pruža
Više trnja nego ruža?

Je li tako Božja volja
Da nas prati svud nevolja?
Da živimo sve u strahu
I u sumnji i uzdahu?
Kad će ovo vreme proći?
Da l' će ipak bolje doći?
Duša mi je ustrašena
Kao tica ulovljena.
Pa kad si me ti rodila,
Ohrabri me, majko mila.

- Ne boj mi se, kćeri moja,
Nek se stiša duša tvoja.
Više trnja – skuplja ruža,
Taj mi nauk život pruža,
A nevolje što su veće

To je lepše lice sreće.
Golgotska je gorka stena
Dver na hramu vaskrsenja.
Lek od straha i uzdaha
Jest, i biće, vera jaka.
Lek od sumnje, kćeri mila,
Od uvek je nada bila.
U veru se ti obuci

I štap nade drž' u ruci,
Pa zapevaj, ti i nana:
"Nismo same, Bog je s nama!"