Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli
Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i sreće smo hteli.
Oboje smo strasno verovali tada
Da se besmo našli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od jada, od davno preživelih jada.
I za navek kad se rastasmo, i tako
Stežuć' svoje srce rukama obema,
Otišla si plačna, zamrzla i nema,
K'o što beše došla, tužno i polako.
Jovan Dučić
No comments:
Post a Comment