Često me nešto zove
Tamo gde sam već bila,
U one budne snove
prepune šarenih krila,
Gde kesten do neba seže -
Nema brojki, ni slova -
Tek kupinove veže,
Čičak, korov i zova.
I ponegde kraj puta,
Uz ivicu kanala,
Maslačka glavica žuta
Kao odnekud pala.
Omamljujuća žega
I dremež posle ručka.
Gluva pustoš. Od svega -
Zuk pčele iznad tučka.
I ustreptalost roja
U buket sto procveta -
Krila raskošnih boja,
Radost prasnjavog leta.
Krilo se sa krilom stapa,
A taban sa prašinom...
U sat se sat utapa,
Druguje samoća s tišinom.
Po tom bespuću lutam,
Neki trag tražim jasni,
Šta to treba da sputam,
Šta to u meni kasni.
Olga Simeunović, Victoria BC, Canada
2 comments:
Bas se lepo Mlata ovde uklopio, u pravu si...bas je cucnuo...
Nesto sam njuskao po ovom tvom blogu, i vidi sta sam nasao
"Po tom bespuću lutam,
Neki trag tražim jasni,
Šta to treba da sputam,
Šta to u meni kasni."
He, he, svasta nesto lepo i poucno se nadje kod ovog Slavka
Post a Comment