Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.
Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.
Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.
Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.
Pero Zubac
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
3 comments:
Sto mi "krades" pesme? Nije fer!!!
Nije to krađa. Čovjek se otkriva po onome što izabere, pjesmu, knjigu, film. Skoro kao da je on to snimao, napisao, komponovao ...
Jel to znaci da ti se svidjam? Ili da smo se "nasli" bar kod Pere Zupca i Santica?...pa sad cu da iscurim.... ako je tako...
Post a Comment