Thursday, July 03, 2008
Monday, May 05, 2008
Sunday, March 30, 2008
Mesečina
kraj strehe plovi naše,
srebrom nam napunio caše,
i staklene boce obe.
Mesečinom sam se opila
često, zbog sreće, zbog jada.
Pijmo, prijatelju, i sada,
prozorska otvori krila.
Videćeš, manje je slatka
čaša tvog starog vina
nego kupa ova s visina.
Pijmo je. Noć je kratka.
Pijmo, prijatelju i sad skupa
ovo ponoćno piće,
sve moje znaćeš biće
kad zadnja se isprazni kupa.
Biće ti sasvim prozirna
moja duša i oko;
gledaćeš u srce duboko,
do samog dna mu nemirna.
Reči ce poteći same
obraz stati da se žari;
a mesec, krčmar stari,
iz šumske smejaće se tame.
Desanka Maksimović
Duskica
I ti i ja smo
prošlo vreme
čin u kojem je
sve bilo jasno
naše večnosti su završene
mada ovaj dan pripada tebi
zajedno smo nestali
zajedno sumrak sveli
ali samo ja odlazim
iako smo prijatelji.
STUD
Ova stud je
tvog odsustva trag - (cula me, sram je bilo)
ova noæ je
prazno vuèje oko
psi joj se
u nedrima gnezde.
POSLE ZLA
Bojim se velikih zala
malih generala
i njihovih sledbenika.
Bojim se vremena
glasnog i mračnog
u kojem se rđave karte slažu
i neizbežne nesreće množe...
Ne verujem u nekog nedokučivog
i nekog zemnog boga.
Ne slušam glasove
nametljive i stroge.
Klanjam se samo
onoj kosmičkoj stvari
koja sve stavlja na svoje mesto.
Verujem samo u ono samoniklo seme
što posle svakog zla, srećom, niče.
ZLATNE NITI ĆUTANJA
Sa mislima o tebi
počinjem
i završavam
svaki svoj dan,
kažeš ti.
A ja,
ja vežem svoje srce
zlatnim nitima ćutanja,
nežnom prevarom,
da se umiri,
da ne kuca tako glasno,
da ne hrli u susret tvom srcu
tako treperavo,
toga me je strah.
I ponovo čitam Ispovest.
Ti si unapred sve znao,
znao si da srna sam...
Srna u izgubljenom raju!
ko li je ovde ti, a ko ja???, pitam se pitam...
MOLITVA
Samo da Bog da još dugo da živiš
i da te zdravlje služi,
ljubavlju da te obaspu stvari i ljudi,
u duši da ti se nastane sklad i mir;
belezi tvojih stopala u travi da dišu,
alge lekovite vazduhom da ih slede,
vaseljenske kiše da ti budu tople:
ljubavlju da te obaspu stvari i ljudi
u duši da ti se nastane sklad i mir.
PA
Da se sretnemo opet tamo negde
odakle samo crna slutnja se vraća,
bolom kršteno ime spoznanja;
raskošne kočije snoviđenja da nas prime
i tako ljudski razotkriveni
celim nebeskim svodom da jezdimo
i da zborimo, zborimo...
Ćutanjem ukroćene reči oko vrata
kao sjajnu ogrlicu da nosimo.
Duška Vrhovac
SLOVO O LJUBAVI
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma zavoleli zatim i druge.
Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama radja
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj i san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge –
i osetimo se nesrećni i krivi.
Desanka Maksimović
Thursday, March 20, 2008
Gange
Tuesday, March 18, 2008
Na Mirijevu
Malo kičeraja
Mirijevske staze
Lutao sam putevima ...
Jesenji roštilj zna da preživi zimu
Definitivno trebas da promenis sliku. Delujes ko star covek koji jedva hoda ulicom, a kamo li nesto drugo. I jos nesto, slikaj se u nekoj drugoj garderobi, uz ovaj dzemper, nekako je najlakse zamisliti te u vunenim carapicama. Pozdrav.
Sunday, March 02, 2008
Duško
Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Ako je zena prava zena i ako ume da voli, to je dovoljno ljubavi za jedan brak.
Muževi neka troše svoju ljubav gde je nema.
Teško je biti sam.
Od toga je jedino teže kad su dvoje sami.
Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole.
Ako to ne možete, volite ih samo malo.
Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko.
Lako je voleti one koji vas ne vole.
Pokušajte jednom da volite one koji vas vole.
eto, ništa lakše nego voleti tebe....
Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.
Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.
Onako
da bi mu jezgra izišla na vidjelo,
tako i vi morate upoznati bol.
I ako vam se srce uzmogne diviti svakidašnjim čudesima života,
vaša vam se bol neće činiti ništa manje čudesnom od radosti.
I prihvatit ćete doba svojega srca,
kao što uvijek prihvaćate godišnja doba
što prolaze nad vašim poljima.
I gledat ćete spokojno kroza zime svojega bola.
Khalil Gibran
...
Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? reče Bog.
Ako imaš vremena rekoh.
Bog se nasmeši.
Moje je vreme večnost.
Šta si me želeo pitati?
Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?
Bog odgovori: Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo biti deca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju teskobno o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli.
...
Thursday, February 28, 2008
Otrovao mu tata Porporita
Evo Vam link na blog mog kolege.
Da li nas ovo uče novim trendovima?
http://milosmalic.blogspot.com/2008/02/porporito-je-peder-mrtav-peder.html
From: KP
hvala, ovo je lepo, ali bi još
lepše bilo da vidimo tvoj BLOG, pa makar
ne naučili ništa.
K.
From: Slavko
Pa znaš da se nisi učlanila.
sl
From: KP
pa kako da se učlanim, da platim ?????????
ŠIPAK, ti meni da platiš što čitam.
KP
From: Slavko
Ne nego moraš da izjaviš, da si član kluba mojih obožavatelja.
Sl
From: KP
NIKADA, NIKADA , NIKADA
KP
From: Slavko
Znao sam, iako bih pristao i bez potpisa i bez ovjere u opštini.
sl
Tuesday, February 19, 2008
Susret
dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
iskali smo sunca i sreće smo hteli.
Oboje smo strasno verovali tada da se besmo našli.
I mi nismo znali koliko smo bili
umorni i pali od sumnja i davno preživljenih jada...
I za navek kad se rastasmo,
i tako stežuć svoje srce rukama obema,
otišla si plačna, zamrzla i nema,
ko što beše došla, tužna i polako.
Jovan Dučić
Thursday, February 14, 2008
Ako bi mi dao ...
Thursday, February 07, 2008
Pesma Ženi
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviðenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Roðena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
Dučić
Friday, February 01, 2008
Neki rekoše
Shakespeare
The biggest hazard in life is to risk nothing.
O. Wilde
Beauty is not in the face; beauty is a light in the heart.
Love has the power that dispels death and charm that conquers the enemy.
The voice of life in me cannot reach the ear of life in you; but let us talk that we may not feel lonely.
Generosity is giving more than you can, and pride is taking less than you need.
Love is all I can possess and no one can deprive me of it.
Gibran
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. Ako ti nije stalo do nje, ne gubi vreme uzalud; ako te neće, nađi drugu; ako je voliš i ako te voli, otmi je. Bila je lijepa. To u ljubavi nije važno. Bila je nežno ljupka, a to je u ljubavi važno. Bez tebe, više me bole tuđe daljine, i prazni drumovi, i čudni snovi koje sanjam i na javi, a ne mogu da ih odagnam, bez tebe. Krijemo ljubav, tako je i ugušimo. Šteta...
Meša Selimović, "Derviš i smrt"