Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviðenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Roðena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
Dučić
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
3 comments:
Pa procitaj o Ducicu na mom blogu, sta kazu njegovi Trebinjci. Ducic licemer kaze: "ostaj nedostizna...nedodirnuta...", a on je overio svaku koja mu je dosla pod ruku. A nama kao soli pamet o platonskoj ljubavi. Bolji, mnogo bolji je u "Blago Cara Radovana"
Čitao sam to na tvome blogu. Naletih u Glasu Javnosti na:
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/02/25/srpski/F01022401.shtml
Ma, da, upravo to. Mogu da zamislim kakav je covek bio, sujetan u svakom slucaju...ako je ta Jevrejka imala 20, on je imao bar 40, i sto nije fer - nije fer! Moze da ga boli do sutra povredjena muska sujeta...
Ovo nikako ne znaci da Ducic nije bio veliki pesnik i ja ga kao takvog jako cenim.
Post a Comment