Duskica

OPROŠTAJ PRIJATELJA

I ti i ja smo
prošlo vreme

čin u kojem je
sve bilo jasno

naše večnosti su završene
mada ovaj dan pripada tebi

zajedno smo nestali
zajedno sumrak sveli

ali samo ja odlazim
iako smo prijatelji.




STUD

Ova stud je
tvog odsustva trag - (cula me, sram je bilo)

ova noæ je
prazno vuèje oko

psi joj se
u nedrima gnezde.



POSLE ZLA

Bojim se velikih zala
malih generala
i njihovih sledbenika.
Bojim se vremena
glasnog i mračnog
u kojem se rđave karte slažu
i neizbežne nesreće množe...

Ne verujem u nekog nedokučivog
i nekog zemnog boga.
Ne slušam glasove
nametljive i stroge.
Klanjam se samo
onoj kosmičkoj stvari
koja sve stavlja na svoje mesto.
Verujem samo u ono samoniklo seme
što posle svakog zla, srećom, niče.



ZLATNE NITI ĆUTANJA

Sa mislima o tebi
počinjem
i završavam
svaki svoj dan,
kažeš ti.
A ja,
ja vežem svoje srce
zlatnim nitima ćutanja,
nežnom prevarom,
da se umiri,
da ne kuca tako glasno,
da ne hrli u susret tvom srcu
tako treperavo,
toga me je strah.
I ponovo čitam Ispovest.
Ti si unapred sve znao,
znao si da srna sam...
Srna u izgubljenom raju!


ko li je ovde ti, a ko ja???, pitam se pitam...


MOLITVA

Samo da Bog da još dugo da živiš
i da te zdravlje služi,
ljubavlju da te obaspu stvari i ljudi,
u duši da ti se nastane sklad i mir;
belezi tvojih stopala u travi da dišu,
alge lekovite vazduhom da ih slede,
vaseljenske kiše da ti budu tople:
ljubavlju da te obaspu stvari i ljudi
u duši da ti se nastane sklad i mir.
PA
Da se sretnemo opet tamo negde
odakle samo crna slutnja se vraća,
bolom kršteno ime spoznanja;
raskošne kočije snoviđenja da nas prime
i tako ljudski razotkriveni
celim nebeskim svodom da jezdimo
i da zborimo, zborimo...
Ćutanjem ukroćene reči oko vrata
kao sjajnu ogrlicu da nosimo.


Duška Vrhovac