Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma zavoleli zatim i druge.
Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama radja
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj i san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge –
i osetimo se nesrećni i krivi.
Desanka Maksimović
Sunday, March 30, 2008
Thursday, March 20, 2008
Gange
Ja i mala čuvali goveda, ja je ljubim a Šaronja gleda.Mala moja klempavoga uva,
kiša pada a ramena suva.
Mala moja ćorava i gluva,
našto ličis da te Bog sačuva.
Na ti dragi guzove pa jaši, moja te se brkulja ne plaši. Pastoralni malo da pročešlja grabiće među nogama ...
Tuesday, March 18, 2008
Na Mirijevu
Malo kičeraja
Mirijevske staze
Lutao sam putevima ...
Jesenji roštilj zna da preživi zimu
Mirijevska prerija
Evo kako Suncica prokomentarisa moju fotku na dating profilu:
Definitivno trebas da promenis sliku. Delujes ko star covek koji jedva hoda ulicom, a kamo li nesto drugo. I jos nesto, slikaj se u nekoj drugoj garderobi, uz ovaj dzemper, nekako je najlakse zamisliti te u vunenim carapicama. Pozdrav.
Definitivno trebas da promenis sliku. Delujes ko star covek koji jedva hoda ulicom, a kamo li nesto drugo. I jos nesto, slikaj se u nekoj drugoj garderobi, uz ovaj dzemper, nekako je najlakse zamisliti te u vunenim carapicama. Pozdrav.
Sunday, March 02, 2008
Duško
Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga.
Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Ako je zena prava zena i ako ume da voli, to je dovoljno ljubavi za jedan brak.
Muževi neka troše svoju ljubav gde je nema.
Teško je biti sam.
Od toga je jedino teže kad su dvoje sami.
Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole.
Ako to ne možete, volite ih samo malo.
Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko.
Lako je voleti one koji vas ne vole.
Pokušajte jednom da volite one koji vas vole.
eto, ništa lakše nego voleti tebe....
Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.
Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.
Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Ako je zena prava zena i ako ume da voli, to je dovoljno ljubavi za jedan brak.
Muževi neka troše svoju ljubav gde je nema.
Teško je biti sam.
Od toga je jedino teže kad su dvoje sami.
Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole.
Ako to ne možete, volite ih samo malo.
Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko.
Lako je voleti one koji vas ne vole.
Pokušajte jednom da volite one koji vas vole.
eto, ništa lakše nego voleti tebe....
Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.
Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.
Onako
Kao što se ljuska ploda mora slomiti
da bi mu jezgra izišla na vidjelo,
tako i vi morate upoznati bol.
I ako vam se srce uzmogne diviti svakidašnjim čudesima života,
vaša vam se bol neće činiti ništa manje čudesnom od radosti.
I prihvatit ćete doba svojega srca,
kao što uvijek prihvaćate godišnja doba
što prolaze nad vašim poljima.
I gledat ćete spokojno kroza zime svojega bola.
Khalil Gibran
...
Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? reče Bog.
Ako imaš vremena rekoh.
Bog se nasmeši.
Moje je vreme večnost.
Šta si me želeo pitati?
Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?
Bog odgovori: Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo biti deca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju teskobno o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli.
...
da bi mu jezgra izišla na vidjelo,
tako i vi morate upoznati bol.
I ako vam se srce uzmogne diviti svakidašnjim čudesima života,
vaša vam se bol neće činiti ništa manje čudesnom od radosti.
I prihvatit ćete doba svojega srca,
kao što uvijek prihvaćate godišnja doba
što prolaze nad vašim poljima.
I gledat ćete spokojno kroza zime svojega bola.
Khalil Gibran
...
Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? reče Bog.
Ako imaš vremena rekoh.
Bog se nasmeši.
Moje je vreme večnost.
Šta si me želeo pitati?
Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?
Bog odgovori: Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo biti deca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju teskobno o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli.
...
Thursday, February 28, 2008
Otrovao mu tata Porporita
From: Slavko
Evo Vam link na blog mog kolege.
Da li nas ovo uče novim trendovima?
http://milosmalic.blogspot.com/2008/02/porporito-je-peder-mrtav-peder.html
From: KP
hvala, ovo je lepo, ali bi još
lepše bilo da vidimo tvoj BLOG, pa makar
ne naučili ništa.
K.
From: Slavko
Pa znaš da se nisi učlanila.
sl
From: KP
pa kako da se učlanim, da platim ?????????
ŠIPAK, ti meni da platiš što čitam.
KP
From: Slavko
Ne nego moraš da izjaviš, da si član kluba mojih obožavatelja.
Sl
From: KP
NIKADA, NIKADA , NIKADA
KP
From: Slavko
Znao sam, iako bih pristao i bez potpisa i bez ovjere u opštini.
sl
Evo Vam link na blog mog kolege.
Da li nas ovo uče novim trendovima?
http://milosmalic.blogspot.com/2008/02/porporito-je-peder-mrtav-peder.html
From: KP
hvala, ovo je lepo, ali bi još
lepše bilo da vidimo tvoj BLOG, pa makar
ne naučili ništa.
K.
From: Slavko
Pa znaš da se nisi učlanila.
sl
From: KP
pa kako da se učlanim, da platim ?????????
ŠIPAK, ti meni da platiš što čitam.
KP
From: Slavko
Ne nego moraš da izjaviš, da si član kluba mojih obožavatelja.
Sl
From: KP
NIKADA, NIKADA , NIKADA
KP
From: Slavko
Znao sam, iako bih pristao i bez potpisa i bez ovjere u opštini.
sl
Tuesday, February 19, 2008
Susret
Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
iskali smo sunca i sreće smo hteli.
Oboje smo strasno verovali tada da se besmo našli.
I mi nismo znali koliko smo bili
umorni i pali od sumnja i davno preživljenih jada...
I za navek kad se rastasmo,
i tako stežuć svoje srce rukama obema,
otišla si plačna, zamrzla i nema,
ko što beše došla, tužna i polako.
Jovan Dučić
dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
iskali smo sunca i sreće smo hteli.
Oboje smo strasno verovali tada da se besmo našli.
I mi nismo znali koliko smo bili
umorni i pali od sumnja i davno preživljenih jada...
I za navek kad se rastasmo,
i tako stežuć svoje srce rukama obema,
otišla si plačna, zamrzla i nema,
ko što beše došla, tužna i polako.
Jovan Dučić
Thursday, February 14, 2008
Ako bi mi dao ...
Thursday, February 07, 2008
Pesma Ženi
Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviðenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Roðena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
Dučić
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviðenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Roðena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
Dučić
Friday, February 01, 2008
Neki rekoše
Od novih jada stara bol će proći.
Shakespeare
The biggest hazard in life is to risk nothing.
O. Wilde
Shakespeare
The biggest hazard in life is to risk nothing.
O. Wilde
Beauty is not in the face; beauty is a light in the heart.
Love has the power that dispels death and charm that conquers the enemy.
The voice of life in me cannot reach the ear of life in you; but let us talk that we may not feel lonely.
Generosity is giving more than you can, and pride is taking less than you need.
Love is all I can possess and no one can deprive me of it.
Gibran
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. Ako ti nije stalo do nje, ne gubi vreme uzalud; ako te neće, nađi drugu; ako je voliš i ako te voli, otmi je. Bila je lijepa. To u ljubavi nije važno. Bila je nežno ljupka, a to je u ljubavi važno. Bez tebe, više me bole tuđe daljine, i prazni drumovi, i čudni snovi koje sanjam i na javi, a ne mogu da ih odagnam, bez tebe. Krijemo ljubav, tako je i ugušimo. Šteta...
Meša Selimović, "Derviš i smrt"
Monday, January 28, 2008
Prelistavajući albume
Payam Azad & Me in Vancouver BC
U Kuparima - Anja, mama, Jaski i ja
Al' se nekad dobro jelo, baš
Carina nikad ne spava
Kuj ti je ovaj?
U pokretu
Na Lopudu
Kuj ti je ovaj?
U pokretu
Na Lopudu
Saturday, January 05, 2008
Friday, January 04, 2008
Dobavljač lijepih misli
"A zavoleti sebe istinski, znači ne voleti samo sebe."
Jevgenij Jevtušenko
Duša koja zna da je voljena, ali koja sama ne voli –otkriva svoj talog: pomalja se ono što je na njenom dnu.
Niče
"Tako je malo ljubavi među ljudima.Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi."
Duško Radović
Danas će profesori ponovo krišom pušiti Zetu
da ih ne primete učenici koji puše Kent."
Duško Radović
Jos Duška: "Deca sve češće beže iz škole, roditelji sve više beže s posla. Šteta što bar to vreme ne provode zajedno."
Niko neće pamtiti tvoje skrivene misli. Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.
Gabriel Garcia Marquez
Čovek živi duhom a ne telom. Ako to shvati, onda ga možeš i u tamnicu baciti, on će ostati slobodan.
Lav Nikolajevič Tolstoj
"Najviši stepen duše je poslušati čak i ono čemu se um protivi, a najniži stepen uma je protiviti se onome čemu se duša pokorava."
Gibran
Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.
Ivo Andrić
Duhovni život se svodi zapravo na ljubav.Čovek ne voli zato što želi da učini dobro, ili da pomogne, ili da zaštiti nekoga. Ako tako posmatramo, posmatramo svog bližnjeg kao puki objekat, a sami sebe doživljavamo kao velikodušne i mudre osobe.To nema nikakve veze sa ljubavlju. Voleti znači ostvariti zajedništvo sa drugim i otkriti u njemu božansku iskru.
monah Tomas Merton
Ljubomora je vrsta zavisti, a zavist je mali, niski porok, koji ne poznaje drugo zadovoljenje negoli potpuno uništenje svog predmeta.
Lessing
Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti.
Tesla
Jevgenij Jevtušenko
Duša koja zna da je voljena, ali koja sama ne voli –otkriva svoj talog: pomalja se ono što je na njenom dnu.
Niče
"Tako je malo ljubavi među ljudima.Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi."
Duško Radović
Danas će profesori ponovo krišom pušiti Zetu
da ih ne primete učenici koji puše Kent."
Duško Radović
Jos Duška: "Deca sve češće beže iz škole, roditelji sve više beže s posla. Šteta što bar to vreme ne provode zajedno."
Niko neće pamtiti tvoje skrivene misli. Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.
Gabriel Garcia Marquez
Čovek živi duhom a ne telom. Ako to shvati, onda ga možeš i u tamnicu baciti, on će ostati slobodan.
Lav Nikolajevič Tolstoj
"Najviši stepen duše je poslušati čak i ono čemu se um protivi, a najniži stepen uma je protiviti se onome čemu se duša pokorava."
Gibran
Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.
Ivo Andrić
Duhovni život se svodi zapravo na ljubav.Čovek ne voli zato što želi da učini dobro, ili da pomogne, ili da zaštiti nekoga. Ako tako posmatramo, posmatramo svog bližnjeg kao puki objekat, a sami sebe doživljavamo kao velikodušne i mudre osobe.To nema nikakve veze sa ljubavlju. Voleti znači ostvariti zajedništvo sa drugim i otkriti u njemu božansku iskru.
monah Tomas Merton
Ljubomora je vrsta zavisti, a zavist je mali, niski porok, koji ne poznaje drugo zadovoljenje negoli potpuno uništenje svog predmeta.
Lessing
Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti.
Tesla
Tuesday, January 01, 2008
Tuesday, December 25, 2007
Ženska lepota
За све лепоте на свету, и божанске и уметничке, човек има усхићење које се претвара у религиозно осећање. Једино наше осећање за женску лепоту се претвара само у духовни неред и физичко страдање. Због овога се иде у преступ и злочин, пошто у таквом духовном стању краду и људи који никада украли нису, и убијају и они који нису рођени злочинци. Има женских лепота које гледамо, а има их које удишемо. Жена у коју смо заљубљени престаје за нас бити људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона. Према томе, жена изгледа или нашом великом срећом или нашом великом бедом; зависи од огледала у које смо је ухватили. Неоспорно, жена има у себи једно морбидно осећање, које је делимично лудило:жена увек мора да има неког поред себе кога ће мучити, било мужа или љубавника. То мучење много пута је жестоко, а много пута у ситним мерама;жена нас мучи и онда када нас воли и онда када нас не воли. Због тога жена и када је највећма нападнута, чак и неправедно, она неће да разуверава доказима него само магловитим речима. Она искрено верује да је човек воли само онда када због ње пати, и када у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден...
Јован Дучић
Јован Дучић
Monday, December 24, 2007
Sveštenici sreza trebinjskoga
Jerej Vidak Parežanin, paroh korjenićki.
Pokojni Vidak Parežanin, rođen je 1867. god. u selu Paniku, srezu bilećkom. Po svršetku osnovne škole, upiše se u Bogosloviju u Reljevu, koju završi sa vrlo dobrim uspjehom. Godine 1895. juna 11. bude rukopoložen za prezvitera i postavljen na 11. parohiju u Konjicu dana 23. avgusta 1896. - Godine 1900. decembra 4. premješten je iz Konjica na parohiju korjenićku sa stanom u Lastvi. Na ovoj parohiji ostao je sve do objace rata 1914. god. Odmah po objavi rata doveden je u garnizonski zatvor u Trebinje i obješen 30. jula (12. avgusta) 1914. g. Njegovo vješanje uslijedilo je ovako: Žandarmerijska patrola prijavila je, da je prilikom premetačine sveštenikove kuće našla jedno kilo baruta. Radi ovoga bio je osuđen na 4 mjeseca zatvora, ali ispod pravomoćne presude na zapovjed generala Brauna bude obješen kao taoc. Kad su sveštenika poveli na vješala, udariše u bubnje i nasta trka i dozivanje onih, koji bjehu žedni srpske krvi i za čas se skupi masa krvopija, koja poskakivaše od radosti, jer se vješa pastir plemena srpskog.
Dobri pastir, svjestan svega što se oko njega zbiva, potpuno nevin, pred vješalima kliknuo je što ga grlo donosilo: "Živjela Srbija!"
Dok se eho pošljednjeg sloga gubio, dželat je svoje već učinio, namakavši konop na vrat, a ciganin uz dželata vršio je revnosno svoju dužnost, koja se sastojala u zavrćanju glava obješenim Srbima, da nesretnici što prije izdahnu.
Tako ovaj sveštenomučenik završi svoj zemaljski život, mučeničkom smrću na vješalima i na svojim mučeničkim plećima ponese Trnov Vijenac i teški Krst tragične narodne Sudbine.
Srpski svešteniče, potomstvo će se sa nacionalnim ponosom sjećati tebe, kao nevine žrtve svoga idealnog poziva.
U grudima srpskog naroda, kome si ti predano služio, biće uvjek mjesta toploj molitvi za pokoj tvoje plemenite duše, a odraz unutarnje molitve izlijevat će se preko usana narodnih u riječima: Mir pepelu tvome, a duša tvoja neka uživa Carstvo Nebesko! Slava ti!
Thursday, December 13, 2007
Tvrđava
U življenju, u trpljenju
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi
bivšeg mene,
u trpljenju, u življenju.
Izgubih se u traženju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u traženju.
U lutanju, u snovima
noć me rubi,
dan me vraća.
Dan se gubi,
život kraća,
u snovima , u lutanju.
U nadanju, u čekanju
život snijem,
a snom živim.
Srce krijem,
srce krivim
što ne živim,
što još snijem,
u čekanju, u nadanju.
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi
bivšeg mene,
u trpljenju, u življenju.
Izgubih se u traženju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u traženju.
U lutanju, u snovima
noć me rubi,
dan me vraća.
Dan se gubi,
život kraća,
u snovima , u lutanju.
U nadanju, u čekanju
život snijem,
a snom živim.
Srce krijem,
srce krivim
što ne živim,
što još snijem,
u čekanju, u nadanju.
Wednesday, December 12, 2007
Poslednja nevesta
Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke šta će koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pričam više nego što bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...
Vetrić glanca krune granja...
Tamiš nosi par lokvanja...
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa...
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava...
Oprezno s tom violinom...
Ona čezne za tišinom...
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...
Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...
Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...
Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...
Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor...
Djordje Balašević
Brinu snajke šta će koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pričam više nego što bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...
Vetrić glanca krune granja...
Tamiš nosi par lokvanja...
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa...
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava...
Oprezno s tom violinom...
Ona čezne za tišinom...
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...
Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...
Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...
Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...
Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor...
Djordje Balašević
Trenuci
Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta
na koja nikada nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio jedan od onih
što je razumno i plodno proživeo
svaki minut svog života:
imao sam, jasno, i časaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli
bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim
lakše bih putovao.
Kada bih ponovo mogao da živim
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina, i znamda umirem.
Horhe Luis Borhes
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta
na koja nikada nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio jedan od onih
što je razumno i plodno proživeo
svaki minut svog života:
imao sam, jasno, i časaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli
bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim
lakše bih putovao.
Kada bih ponovo mogao da živim
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina, i znamda umirem.
Horhe Luis Borhes
Subscribe to:
Posts (Atom)