Rastajem se, moja vilo, bog da nam bude u društvu (s nama);
Plač i suze i moju žalost da bi znala, moja vilo!
Odiljam se a ne znajem komu ostavljam lice bijelo.
Posto ti je služba mila koju sam ti ja činio,
A sad sam te ucvilio, ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se
Putovaje, uzdihaje iz srdačcem svaki danak,
A na oči moje sanak da t'ne priđe moja vilo!
Odiljam se.
prisiljen sam putovati; oh, gorka je moja sreća
Od svijeh tuga mi najveća, da bi znala, moja vilo!
Odiljam se.
Ne uzdam se u dane kratke da te vidim, srce moje,
Koje ostavljam da je tvoje; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se
Ako puta ponestane pa te život moj ne vidi,
Srce moje ne napuštaj; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se
Neka srce ne zaluta da ne bude drugoj služit,
A s tobom se ne razdružit; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se.
Ja ti dadoh vjeru moju do života da te služim,
A po smrti da te združim; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se.
Govori se: pravi sluga i tko bude vjeran biti
Uvijek neće izgubiti, tko se bude potruditi.
Odiljam se, moja vilo. Oh, kako ja, moja vilo,
Odiljam se a ne znajem komu ostavljam lišce bijelo.
Džore Držić
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment